"Pomisao da će moja deca jednog dana otići je najteža na svetu"

mislim da I kad imas decu, ne smes samo njima da se posvetis, i dalje si individua, sa sopstvenim zeljama i osecanjima, i ako uspes da ostanes takav, odlazak dece ti nece tesko pasti. a i to je prirodno

Imam manje od 30 . Godina i imam priliku da odem, ostavim porodicu zbog nečega za čim žudim čitavog života, devojka, bolji život itd. Znam da je tamo sve ono što želim ali i ovde je, ovde imam porodičnu atmosferu kakva se zamisliti može. Jedno kajanje mi ne gine. Majka je u životu sve dala za mene i brata, brat stariji otišao i postao nešto, nešto što da je ovde ostao nebi.
Majka! Oprosti mi majko ako odem!

Ovo je nešto najružnije što roditelj može da čini svojoj deci...zove se afektivna ucena...
Majka sam,nikada nisam radila da bi što više vremena provodila sa svojom ćerkom jedinicom...uvek i u svakom času sam bila uz nju i za nju...Prenela sam joj sve što sam znala ali i mnogo naučila od nje...Naučila sam je da je sliboda,nešto najbitnije u životu,podržavala sam je u svim njenim izborima...pa čak i kada je poželela da iznajmi malu garsinjeru i počne sama da se brine o sebi...tada je još uvek studirala...Često smo se čule i s vremena na vreme izlazile zajedno na piće i večeru...
Ne kažem da mi nije bilo teško,da sam u početku bila izgubljena,ali joj nikada nisam pokazivala...ni u jednom trenutku nisam želela da joj mija praznina promeni životni put,a pogotovo da se oseća krivom...Brzo sam našla hiljadu stvari koje su me interesovale,iako sama,potpuno sam se unela u njih;mnogo sam čitala,naučila sam da rukujem kompijuterom,slikala,fotigrafisala,cunjala...i sve to su postala moja nova zadovoljstva
Danas je i ona vesela majka a ja najsrećnija baka na svetu

Treba decu pustiti da odu,da se osamostale,ne treba ih drzati uz sebe dugo nece znati da se snadju sama,jer kad su s roditeljima uvek je sve na tacni ne moraju se truditi,a to im je medvedja usluga zivot je surov pogotovo kod nas i sto se pre snadjes lakse ce biti kasnije.
Ja sam mojim roditeljima zahvalna iskolovali su me koliko su mogli,pronalazila sam posao sama,letovala,ludovala,a kasnije sam ostala sama roditelji umrli mladi i sta bih ja da sam zavisila od njih!?
Hvala im na svemu,na ljubavi i paznji najvise,nedostaju mi,ali snalazim se zahvaljujuci njima i njihovom vaspitanju.

Pa Gospodjo, ne znam sta da Vam kazem. Nisam majka, nisam ni otac, nemam svoju porodicu. Ceo zivot imam depresiju od osecanja krivice, neslobode i perfekcinozma, a sve od straha da necu biti dovoljno dobar za roditelje i da cu ih razocarati. Tako da... ne znam. Ponekad je ili roditelji ili deca. Ima mnogo mjaki koje u svojoj osmoj deceniji sebicno manipulisu zivotima svoje dece. Ne znam sta da Vam kazem Gospodjo, a da ne ispadnem neosetljiv na Vas bol.

Imam manje od 30 . Godina i imam priliku da odem, ostavim porodicu zbog nečega za čim žudim čitavog života, devojka, bolji život itd. Znam da je tamo sve ono što želim ali i ovde je, ovde imam porodičnu atmosferu kakva se zamisliti može. Jedno kajanje mi ne gine. Majka je u životu sve dala za mene i brata, brat stariji otišao i postao nešto, nešto što da je ovde ostao nebi.
Majka! Oprosti mi majko ako odem!

mislim da I kad imas decu, ne smes samo njima da se posvetis, i dalje si individua, sa sopstvenim zeljama i osecanjima, i ako uspes da ostanes takav, odlazak dece ti nece tesko pasti. a i to je prirodno

Pa Gospodjo, ne znam sta da Vam kazem. Nisam majka, nisam ni otac, nemam svoju porodicu. Ceo zivot imam depresiju od osecanja krivice, neslobode i perfekcinozma, a sve od straha da necu biti dovoljno dobar za roditelje i da cu ih razocarati. Tako da... ne znam. Ponekad je ili roditelji ili deca. Ima mnogo mjaki koje u svojoj osmoj deceniji sebicno manipulisu zivotima svoje dece. Ne znam sta da Vam kazem Gospodjo, a da ne ispadnem neosetljiv na Vas bol.

Ovo je nešto najružnije što roditelj može da čini svojoj deci...zove se afektivna ucena...
Majka sam,nikada nisam radila da bi što više vremena provodila sa svojom ćerkom jedinicom...uvek i u svakom času sam bila uz nju i za nju...Prenela sam joj sve što sam znala ali i mnogo naučila od nje...Naučila sam je da je sliboda,nešto najbitnije u životu,podržavala sam je u svim njenim izborima...pa čak i kada je poželela da iznajmi malu garsinjeru i počne sama da se brine o sebi...tada je još uvek studirala...Često smo se čule i s vremena na vreme izlazile zajedno na piće i večeru...
Ne kažem da mi nije bilo teško,da sam u početku bila izgubljena,ali joj nikada nisam pokazivala...ni u jednom trenutku nisam želela da joj mija praznina promeni životni put,a pogotovo da se oseća krivom...Brzo sam našla hiljadu stvari koje su me interesovale,iako sama,potpuno sam se unela u njih;mnogo sam čitala,naučila sam da rukujem kompijuterom,slikala,fotigrafisala,cunjala...i sve to su postala moja nova zadovoljstva
Danas je i ona vesela majka a ja najsrećnija baka na svetu

Treba decu pustiti da odu,da se osamostale,ne treba ih drzati uz sebe dugo nece znati da se snadju sama,jer kad su s roditeljima uvek je sve na tacni ne moraju se truditi,a to im je medvedja usluga zivot je surov pogotovo kod nas i sto se pre snadjes lakse ce biti kasnije.
Ja sam mojim roditeljima zahvalna iskolovali su me koliko su mogli,pronalazila sam posao sama,letovala,ludovala,a kasnije sam ostala sama roditelji umrli mladi i sta bih ja da sam zavisila od njih!?
Hvala im na svemu,na ljubavi i paznji najvise,nedostaju mi,ali snalazim se zahvaljujuci njima i njihovom vaspitanju.