Bolest modernog društva: Burnout sindrom

Sindrom sagorevanja na poslu (eng. burn-out sindrom) se proučava od sedamdesetih godina prošlog veka. Predstavlja psihofizički odgovor na pojačan stres na radnom mestu, a kod ljudi se može se pojaviti različito. U današnjem društvu postalo je sasvim uobičajeno da na poslu provodimo veći deo dana, a u ekstremnim slučajevima radno vreme ne završava se ni kada konačno odemo kući.

Ako vas opterećuje izrazit i stalan pritisak radnih zadataka, i/ili nejasnoće u granicama zadataka ili konfliktna atmosfera u odnosima, možda ste na pravom putu da sagorite na poslu ili za posao.

Koje su faze burnout sindroma, kako ga izbeći i šta učiniti ako se ipak pojavi?

Stres na poslu stvara uslove za moždani i srčani udar, uništava mentalno zdravlje i skraćuje život. Još pre desetak godina Svetska zdravstvena organizacija je proglasila stres na radnom mestu svetskom epidemijom, a od tada se stres na poslu još više povećao zbog sve veće globalne krize i nezaposlenosti.

Faze burnout sindroma

Faza medenog meseca

Posao vas raduje, ispunjeni ste entuzijazmom, osećate se ispunjeno, nijedan zadatak vam nije pretežak.

Realnost

Uočavate da ipak nije sve tako savršeno, šef vam postavlja sve brojnije i sve teže zadatke. Vi se sve više trudite, radite napornije, razočaranje i frustracija postaju svakodnevna pojava. Započinju ogovaranja i podmetanja na radnom mestu, kući dolazite sve kasnije, a prekovremeni sati se ne plaćaju. Shvatate da vas posao ne zadovoljava ni sa društvene ni finansijske tačke gledišta.

Faza razočaranja

Upali ste u začarani krug - postajete umorni i nervozni, naglo mršavite ili se gojite i imate problema sa spavanjem. Osećate ljutnju i krivite druge za ono što vam se dešava. Otvoreno postajete kritični prema nadređenima i kolegama. Osećate se bespomoćno. Anksioznost i depresija postaju deo vaše svakodnevnice, često ste bolesni.

Alarmantna faza

Iscrpljeni ste, vaše mentalne i fizičke rezerve su istrošene. Imate osećaj stalnog neuspeha, gubite samopouzdanje i veru u sebe. Osećate se nesposobno da napravite bilo kakve promene u svom životu. Ova faza je ozbiljna i, ukoliko ne potražite pomoć, može da ostavi ozbiljne posledice na vaše zdravlje. Život vam sada izgleda prilično besmisleno i osećate konstantan očaj.

Prepoznajete li sebe?

Šta možete da učinite da izbegnete burnout sindrom?

- Budite usredsređeni – koncentrišite se na rad, argumentujte svoje mišljenje i dokažite da ste u pravu

- Naučite da kažete "ne", radite na jačanju samosvesti

- Ukoliko ne možete da promenite posao, barem promenite stav – naučite da postavite granice i držite ih se

- Izbegavajte poslove u kojima uvek morate sebe da dajete drugima, osim ako niste dobri u primanju od drugih

- Ne dopustite da posao zavlada vašim životom – prekovremeni rad negativno će uticati na vašu sposobnost da taj posao radite duži vremenski period

- Pronađite jedno ili dvoje kolega s kojima možete da razgovarate i podelite svoje probleme

- Planirajte i organizujte svaki dan

- Zadržite aktivan društveni život i nemojte da se odričete svojih hobija

Veštine suočavanja sa stresom

- Usvojite zdrave stilove života

- Primenite redovnu i odgovarajuću ishranu

- Izbacite ili smanjite konzumaciju kofeina, nikotina i šećera

- Bavite se nekom fizičkom aktivnošću radi održanja telesne kondicije

- Koristite odmr redovno i obezbedite dovoljno vremena za spavanje

- Promenite raspored obveza na poslu ili kod kuće

- Prekinite s nekim aktivnostima koje nisu nužne, a koje su postale opterećenje

Ukoliko možete, promenite samu stresnu situaciju ili svoj odnos i pogled na situaciju:

- zadržite osećaj za humor u situacijama koje mogu da izazovu stres

- održite ravnotežu između rada i zabave

- usporite i pronađite vreme za opuštanje

- podelite probleme s prijateljima i porodicom, izvorima društvene podrške

- dobro upoznajte sebe i svoje granice tolerancije na stres

- prema potrebi, zatražite savete od stručne osobe

Sastavni deo dobrog psihičkog zdravlja su i zdrava ishrana, životna radost i dobro raspoloženje, na koje povoljno utiču kako dobri odnosi u porodici, tako i na radnom mestu, u školi i u slobodno vreme.

Izvor: ordinacija.hr